Približavanje Srbije EU je na deklarativnom postavljan kao jedan od prioriteta svake od vlada Srbije od 2000. godine. Međutim posle 17. Februara 2008. G. pošto je većina zemalja članica EU priznala Kosovo deo društvene i srbijanske političke sene ulaže napore da kompromituje, ugrozi i skine sa političke agende pitanje približavanja Srbije . Političku i društvenu scenu u Srbiji u poslednjih nekoliko meseci, a naročito posle proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara obeležava dominacija isključivo jedne teme – pitanje statusa Kosova. Neodgovorne izjave političara na javnoj sceni (pozivi ili legitimacija napada na medije i ambasade), urušavanje rada niza institucija (blokiranje rada Vlade i parlamenta, nepravno vršenje dužnosti Ministra unutrašnjih poslova, zastoj u planiranoj reformi pravosudnih organa), proliferacija slučajeva kršenja ljudskih prava, i pasivnost državnih organa da u konkretnim situacijama ljudskih i manjinskih prava pruže efikasnu zaštitu, pogoršavanje odnosa sa velikim brojem zemalja, odlaganje i čak napori da se blokiraju već započeti pozitivni razvoji (odbijanje potpisivanja prelaznog sporazuma sa EU, pokusaj donosenja rezolucije o nepotpisivanju bilo kakvih ugovora sa EU jer su neke države članice priznale Kosovo, i mutis mutandis bilo kog međunarodnog sporazuma) ozbiljno ugrožavaju evropsku perspektivu Srbije i prete da osude zemlju na samoizolaciju. Ostala prioritetna pitanja, među kojima i tema evropskih integracija, koje su nabrojane kao ravnopravni principi Vlade su u potpunosti gurnute u drugi plan. Pored marginalizacije, pro evropske snage u Srbiji trpe dodatno opterećenje-vezivanje pitanja nezavisnosti Kosova i očuvanja suvereniteta i integriteta Srbije sa pitanjem evropskih integracija. Veštačko kreiranje situacije ili-ili (ili Evropa ili Kosovo) se negativno odražava na javno mnenje i omogućava manipulaciju emotivnim nabojem koje je proglašenje nezavisnosti Kosova izazvalo među građanima. U ovakvoj atmosferi tema EU integracija se postepeno tabuizira, skida sa političke agende dok se proevropskim snagama oduzima prostor za javno nastupanje i akciju, uliva im se nesigurnost i strah i pasiviziraju se. Iako čak i po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja većina građana i dalje većinski podržava evropsku perspektivu Srbije, kao i da je na predsedničkim izborima, u referendumskoj atmosferi pobedio proevropski kandidat, ne postoji jasna politička artikulacija takvog raspoloženja birača u Srbiji. Lokalni i pokrajinski izbori su zakazani za 11. maj, a najverovatnije će se i vanredni parlamentarni izbori održati tog datuma. U potpunosti je izvesno da će pitanje Kosova biti jedno od ključnih pitanja (voting issue) na tim izborima. U datim okolnostima preti opasnost da se ideja evropskih integracija esencijalno kompromituje, minimiziranjem značaja pridruživanja Srbije EU. Posebna opasnost, izvesno je, preti od vezivanja evropskog puta Srbije za ostvarivanje nemogućeg uslova – povlačenje priznanja Kosova od strane država članica EU. Manipulisanje emotivnim reakcijama građana u vezi sa Kosovom i podgrevanje antievropskog raspoloženja u javnom mnenju, koje aktivno sprovode antievropske snage, može prouzrokovati konfuziju kod građana među kojima se i danas 70 % izjašnjava u korist pridruživanja Srbije EU; njihovu društvenu izolaciju i atomizaciju u agresivnom „patriotskom“okruženju; razvoj autocenzure kod političkih, društvenih i medijskih poslenika što bi sve skupa imalo za posledicu tabuiziranje teme Evropske unije i stvaranje društvenih i političkih uslova za odustajanje od evropskog puta Srbije.

1. Ciljevi projekta

Imajući u vidu identifikovane probleme i kontekst osnovni ciljevi ovog projekta su:
• Održavanje teme evropskih integracija visoko na društvenoj i političkoj agendi, odnosno sprečavanje tabuiziranja teme približavanja Srbije EU na lokalnom, regionalnom i do mere na nacionalnom nivou i to otvaranjem debata o realnim i konkretnim temama i koristima koje građani i lokalne zajednice imaju od pridruživanja Srbije EU.
• Ojačavanje pro-evropskih reformskih snaga, ulivanje sigurnosti aktivistima i podsticanje nosioca proevropskih ideja na neposredno aktivističko delovanje i to stvaranjem atmosfere proevropskog društvenog pokreta i široke akcije u kojoj učestvuje veliki broj aktera. Lokalni, pokrajinski i parlamentarni izbori su prilika da se jasno artikuliše proevropska orijentacija srpskog društva, čemu OCD mogu dati veoma veliki doprinos.
• Vršenje pritiska na političku i intelektualnu elitu da prizna i prihvati da je pridruživanje Srbije EU jedina razvojna opcija Srbije.
• Osnaživanje i promocija racionalnog pristupa temi evropskih integracija i daljeg razvoja Srbije u cilju amortizovanja iracionalnih i populističkih istupanja antievropskih političkih snaga.